202502/10

Opsesivne misli kod adolescenata

Adolescencija je period intenzivnih psiholoških i fizičkih promena, kada mladi ljudi prolaze kroz proces formiranja identiteta, emocionalne zrelosti i kognitivnog razvoja. U tom kontekstu, opsesivne misli mogu biti posebno izražene, jer se suočavaju sa unutrašnjim nesigurnostima, socijalnim pritiscima i povećanom potrebom za prihvatanjem.

Šta su opsesivne misli?

Opsesivne misli su neželjene, ponavljajuće i često uznemirujuće i mogu izazvati anksioznost. One se javljaju kao deo opsesivno-kompulzivnog poremećaja (OKP), ali i kao reakcija na stres ili nesigurnost. Mogu biti vezane za različite aspekte života, uključujući:

Strah od neuspeha – zabrinutost oko školskih obaveza, ocena i budućnosti.
Socijalna anksioznost – preterana briga o tome šta drugi misle o njima.
Perfekcionizam – nerealna potreba da sve bude savršeno, što može dovesti do straha od grešaka.
Egzistencijalne teme – pitanja o smislu života, smrti ili sopstvenom postojanju.
Zdravstvena anksioznost – preterana briga o telesnim simptomima i strah od ozbiljnih bolesti.
Moralne i etičke dileme – preispitivanje sopstvenih postupaka i osećaj krivice čak i kada za to nema razloga.

Zašto adolescenti imaju opsesivne misli?

Postoji više razloga:

Hormonalne promene – Mozak prolazi kroz restrukturiranje, posebno u prefrontalnom korteksu, koji je odgovoran za donošenje odluka i kontrolu impulsa. Ove promene mogu povećati sklonost ka takvim mislima.

Pritisak društva i vršnjaka – Adolescencija je period kada mladi postaju izuzetno svesni mišljenja drugih i žele da se uklope, što može dovesti do preterane analize sopstvenih postupaka.

Perfekcionizam i visoka očekivanja – Mnogi adolescenti osećaju pritisak da budu savršeni u školi, sportu ili društvenim situacijama, što može izazvati opsesivne misli o neuspehu.

Traumatska iskustva ili stres – Razvod roditelja, gubitak voljene osobe ili vršnjačko nasilje mogu pojačati anksioznost.

Genetska predispozicija – Ako neko u porodici ima sklonost ka anksioznosti ili OKP-u, veća je verovatnoća da će i adolescent imati slične simptome.

Kako prepoznati problem?

Traju duži vremenski period i uzrokuju značajnu anksioznost.

Ometa svakodnevne aktivnosti, poput škole, druženja ili spavanja.

Prati ih kompulzivno ponašanje (ponavljanje određenih radnji kako bi se smanjila anksioznost).

Mladić ili devojka pokušavaju da ih potisnu, ali im to ne uspeva.

Kako pomoći osobi sa opsesivnim mislima?

Otvorena komunikacija – Ohrabriti tinejdžera da priča o svojim osećanjima bez osude.

Razumevanje i empatija – Ne umanjivati njihove strahove rečenicama poput „to je glupo“ ili „samo prestani da raymišljaš o tome“.

Podsticanje zdravih navika – Fizička aktivnost, pravilna ishrana i dobar san mogu smanjiti anksioznost.

Tehnike opuštanja – Meditacija, vežbe disanja i mindfulness mogu pomoći u kontroli.

Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT) – Ako su kompulzivne misli intenzivne, stručna pomoć psihologa može biti veoma korisna.

Izbegavanje perfekcionizma – Podsticanje da prihvate greške kao deo učenja i odrastanja.

Zaključak:

Autodestruktivne misli mladih mogu biti izazovne, ali su često deo normalnog razvoja. Važno je pružiti podršku, razumevanje i, ako je potrebno, stručnu pomoć. Prepoznavanjem problema na vreme i primenom adekvatnih strategija, adolescent može naučiti kako da se nosi sa ovim mislima i razvije zdrav mentalni sklop.