STRAHOVI KOD DECE

Strah podrazumeva intenzivnu reakciju na spoljašnju situaciju koja je objektivno opasna ili objektivno bezbedna ali je dete zbog svojih godina tumači kao opasnu. Strah ne slabi dete, niti bitnije utiče na njegov život. Terapeutske intervencije, ako su uopšte potrebne, se svode na objašnjavanje roditeljima i možda detetu da su ti strahovi normalni, ako je uskladu sa razvojnim periodom deteta. Dečiji psiholog će Vam savetima pomoći kako da prebrodite različite strahove kod dece.

Osnovni uzroci nezdravom strahu su:
  • Preuveličavanje opasnosti
  • Precenjivanje verovatnoće da će se dogadjaj dogoditi
  • Potcenjivanje sopstvenih sposobnosti
  • Potcenjivanje sposobnosti drugih da nam pomognu
Suočavanje sa strahom

Identifikujte izazov – stah sa kojim želite da se suočite

Razbijte svoj izazov na manje korake – to će vam olakšati da budete uspešni

Koje će vam misli pomoći da postignete uspeh?
  • Opustite se, koristite korisne misli i suočite se sa prvim korakom.
  • Svaki korak treba da bude merljiv, što je korak bliže meti to povećava našu šansu za uspehom
  • Nemojte da zaboravite da pohvalite sebe kada napravite prvi korak
  • Odmah glasno kažite sebi STOP!
  • Možete koristiti i udaranje šakom o sto.
  • Zamenite strašne misli ohrabrujućim rečenicama!
Koristite se vizuelizacijom

Korak 1: Zamislite izazov

  • ko je bio tamo
  • koje je doba dana
  • šta imate obučeno
  • boje, mirisi, zvuci

Korak 2: Pričajte sebi dok prolazite kroz izazov šta ćete:

  • uraditi?
  • reći?
  • drugi ljudi šta će raditi?
  • šta će reći?
  • šta može da se dogodi?
Strahovi:

predstavljaju nešto što se objektivno može posmatrati kao opasno, kao što su nasilni roditelji ili strujno kolo, pa izbegavanje takvih stvari se čini razumnim, a reakcija može da bude obojena strahom. Sa druge strane ako neki objekat ili situacija nisu objektivno opasni onda se reakcija čini kao neadekvatna i može se nazvati kao anksioznost ili fobija.

Deca teško razlikuju stvarno od zamišljenog jer imaju limitirane kognitivne sposobnosti i reaguju anksioznošću na bezbedne i neutralne objekte. Njihovo mišljenje karakteriše animizam (daju život neživim objektima), egocentrizam (mešaju sopstvenu motivaciju i osećanja sa osećanjima drugih), konkretno (malo interpretiraju iskustva) i ograničeni kapaciteti za shvatanje pojma vremena i prostora

Dečiji razvoj cesto karekterišu mnogobrojni strahovi, ali mnogi strahovi su vezani za odredjeni razvojni period:

Predškolski period:

Neposredno po rodjenju, u periodu odojčeta reakcije straha se mogu smatrati urodjenim jer se javljaju rano tokom razvoja, bez dokaza da su naučeni. Medju podražajima koji izazivaju ovakve stahove nalaze se glasni zvukovi, bol, padanje i iznenadni, neočekivani pokreti. Važno je napomenuti da ovi podražaji zahtevaju veoma malo kognitivne obrade. Nepoznato i strano, bez obzira da li se odnosi na ljude, predmete ili okolnosti, izaziva strah u drugoj polovini prve godine. Prosudjivanje da li je nešto poznato ili strano vec zahteva kognitivnu obradu.

Kasnije, oko 2-3 godine izvor straha postaju životinje. Pod odredjenim okolnostima, stah može predstavljati odgovor na buku i iznenadne neočekivane pokrete karakteristicne za životinje. U predškolskom periodu smanjuju se strahovi od buke, iznenadnih pokreta, a strah od bola i životinja pokazuje nepravilan trend. Pamćenje čini strahove manje zavisnim od okolnosti jer se povećava očekivanje, pa deca reaguju na pretnju ili opasnost ozlede tela, te na upozorenja koja su deo socijalizacije. Tako dete doživljava sve veći strah od saobraćajnih nesreća i vatre kao odgovor na roditeljsko kažnjavanje i druge tehnike koje izazivaju strah, zbog toga počinju da se plaše stvari koje roditelji smatraju lošim.

Strah od životinja i osoba iz mašte, te strah od noćnih mora takodje postaje razvojno moguć čim dete mladje predškolske dobi počinje razlikovati realnost od mašte i prepoznaje ovo drugo kao posebno područje kognitivne aktivnosti. Kraj predškolskog uzrasta vreme je pojave straha od neuspeha, podsmevanja, stahovi u vezi usvajanja akademskih znanja.

Školski period:

Detetovo shvatanje socijalne i fizičke okoline slično je kao i kod odraslih. Strahovi slede ovaj trend prema realnosti: sve su češći strahovi od telesnih ozleda i saobracajnih nesreća ili vatre, gube se strahovi od bića iz mašte. Stah od neuspeha se pojačava, strah od buke ostaje jedino u obliku straha od grmljavine.

Iako se smanjuje strah od životinja koje žive daleko (lavovi, tigrovi) pojačavaju se strahovi od bezopasnih životinja (miševi), a strah od zmija u velikoj meri nadmašuje stvarnu opsanost. Strah od mraka i noćnih mora se i dalje nastavlja. Pojavljuju se strahovi od izmišljenih likova iz priča, filmova i televizije. Likovi iz mašte i dalje mogu nositi veliki afektivni naboj bez obzira na povećani kognitivni realizam.

Adolescencija

Seksualni strahovi, zabrinutost zbog novca i posla ulaze u razvojnu sliku. Povećane kognitivne sposobnosti omogućavaju adolescentu da shvate i da brinu o socijalnoj okolini koja je šira od njegove kuće i škole, kao i razmišljanje o sebi u budućnosti.

Javljaju se strahovi vezani za rat i mir (izmedju 14. i 18. g), uz zabrinutost oko odrastanja i sposobnosti rešavanja problema koji će se u budućnosti pojaviti. Intenzivira se strah od neuspeha, strah od vlastite neadekvatnosti, koji se javlja pre svega kao strah vezan za školu. Javlja se briga oko popularnosti i prijateljstva, posebno kod devojčica. Pojačanu nesigurnost u sebe prati osećaj da će se ispasti glup.

Bes kod dece | Preterana zabrinutost kod dece