202608/13

Emocionalno prejedanje

Hrana je mnogo više od potrebe našeg organizma. Ona je deo svakodnevnog života, kulture, druženja i uživanja. Međutim, ponekad ne jedemo zato što smo gladni, već zato što pokušavamo da se izborimo sa emocijama. Takvo ponašanje poznato je kao emocionalno prejedanje. Ono predstavlja situaciju u kojoj osoba koristi hranu kao način da ublaži stres, tugu, usamljenost, dosadu, ljutnju ili neku drugu neprijatnu emociju.

Kod fizičke gladi organizam šalje jasne signale da mu je potrebna energija. Glad se obično razvija postepeno, a nakon obroka osećamo sitost i zadovoljstvo. Kod emocionalnog prejedanja situacija je drugačija. Želja za hranom može se pojaviti iznenada i često je usmerena na određene namirnice, naročito na slatkiše, grickalice, brzu hranu ili drugu kaloričnu hranu. Osoba tada može imati osećaj da mora odmah nešto da pojede, čak i kada fizički nije gladna.

Jedan od najčešćih uzroka emocionalnog prejedanja jeste stres. Kada smo pod pritiskom zbog škole, posla, odnosa sa drugim ljudima ili različitih životnih problema, hrana može postati jednostavan način da nakratko skrenemo pažnju sa problema. Posebno privlačna može biti hrana bogata šećerom i mastima, jer pruža kratkotrajni osećaj zadovoljstva. Problem nastaje kada takvo ponašanje postane uobičajen način suočavanja sa neprijatnim osećanjima.

Emocionalno prejedanje može biti povezano i sa tugom, usamljenošću ili dosadom. Neki ljudi jedu kada se osećaju prazno ili kada nemaju dovoljno aktivnosti koje ih ispunjavaju. Hrana tada postaje način da se popuni vreme ili da se nakratko stvori osećaj utehe. Kod nekih osoba važnu ulogu mogu imati i navike iz detinjstva. Na primer, ako je slatkiš često bio nagrada ili uteha, osoba kasnije može nesvesno povezivati određene emocije sa potrebom za hranom.

Posledice emocionalnog prejedanja nisu samo fizičke. Često se nakon prejedanja javljaju krivica, stid, nezadovoljstvo sobom i osećaj gubitka kontrole. Osoba može sebi obećati da više neće tako postupati, a zatim se, nakon novog stresnog događaja, ponovo okrenuti hrani. Na taj način nastaje začarani krug: neprijatna emocija dovodi do prejedanja, prejedanje izaziva krivicu, a krivica i nezadovoljstvo mogu ponovo izazvati neprijatne emocije.

Važno je razumeti da rešenje nije u strogom kažnjavanju sebe ili izgladnjivanju nakon prejedanja. Preterano ograničavanje hrane može dodatno pojačati opsesivne misli o hrani i doprineti novim epizodama prejedanja. Mnogo korisnije je pokušati razumeti šta se nalazi iza potrebe za hranom. Pomaže vođenje dnevnika u kojem se mogu zapisivati osećanja, situacije i vreme kada se javlja želja za hranom. Tako osoba može prepoznati određene obrasce i okidače.

Postoje i drugi načini suočavanja sa emocijama. Razgovor sa prijateljem ili članom porodice, šetnja, fizička aktivnost, slušanje muzike, čitanje, odmor ili bavljenje hobijem mogu pomoći da se neprijatne emocije izraze i obrade na zdraviji način. To ne znači da hrana treba da bude potpuno zabranjena ili da je uživanje u njoj nešto loše. Cilj je napraviti razliku između jedenja iz fizičke potrebe i jedenja koje prvenstveno služi za regulisanje emocija.

Ako emocionalno prejedanje postane često, teško za kontrolisanje ili izaziva veliku patnju, važno je potražiti podršku stručnjaka. Psiholog, psihoterapeut ili drugi odgovarajući zdravstveni stručnjak može pomoći osobi da razume uzroke takvog ponašanja i razvije zdravije načine suočavanja sa emocijama.

Emocionalno prejedanje zato ne treba posmatrati samo kao nedostatak discipline. Iza njega često postoje stvarne emocionalne potrebe i problemi koji zahtevaju pažnju. Razumevanje sopstvenih osećanja, razvijanje zdravijih strategija suočavanja i prihvatanje podrške mogu biti važni koraci ka boljem odnosu prema hrani i sebi. Hrana može biti izvor zadovoljstva, ali ne bi trebalo da bude jedini način na koji pokušavamo da pronađemo utehu i mir.

Kontakt