Prevazilaženje straha kod dece

Strah je emocija koja nastaje usled opažanja ili očekivanja stvarne ili zamišljene opasnosti. Za dete je strah uvek realan. Ako procenite da je u pitanju iracionalan strah od nekih izmišljenih bića, nemojte ga ismejavati. Za dete, on je stvaran. Razgovarajte sa vašim detetom, objasnite mu da imaginarna bića iz crtanih filmova ili bajki, nisu stvarna, da su ih ljudi izmislili. Tako gradite i odnos poverenja.

Ima dece koja su plašljivija od drugih. Postoji odredjena genetska predispozija ka razvijanju strahova. Neka deca su hipersenzitivnija, što može biti i genetski uslovljeno. Ali i uticaj sredine (najčešće porodice) može uticati da neka deca budu više ili manje plašljiva. Na primer ako se majka boji grmljavine, verovatno će se i dete plašiti. Roditelji koji su konstantno preterano zabrinuti, takodje mogu uticati na razvoj strahova kod dece.

Roditelj treba da prepozna strah kod deteta i da mu pruži sigurnost. Ukoliko nije u mogućnosti, trebalo potražiti stručnu pomoć psihologa.

Mnogi strahovi mogu dovesti i do ozbiljnih posledica. Mogu biti predispozija za razvoj anksioznosti ili depresije.

Ako primetite da vaše dete ima takve probleme, gde mu vi kao roditelji ne možete adekvatno pomoći, možda je trenutak da se obratite za stručni savet. 

Na primer, iz dečijih crteža psiholog dosta toga može da prepozna, jer su oni odraz dečijih emocija, potreba, želja, strahova, očekivanja ali i način njihovog izražavanja i komunikacije.

Zato pomozite detetu da se nosi sa strahom uzimajući njegova osećanja ozbiljno. Hrabrite ga da vam priča ili nacrta ono čega se boji. Zamolite dete da vam opiše strah. Pokažite da ga razumete i da ga bezuslovno volite.

Strah

Pomoć psihologa

Please follow and like us:
error