Postavnjanje granica u vaspitanju

Ono sto je bitno u vaspitanju je postavljanje jasnih granica. Mnogim roditeljima prestavlja to teškoću jer misle da će na taj način manje voleti svoje dete. To je pogrešan način razmišljanja koji može prestavljati i roditeljsku liniju lakšeg otpora. Kada dete vrišti i plače bez valjanog razloga, kada želi nešto baš u tom trenutku kada je to nemoguće ispuniti ili dobiti. Hedonizam po svaku cenu, svakako nije zdrav način vaspitanja. Takva deca kasnije nauče da imaju kontrolu nad roditeljem. Nauče da manipulišu, što svakako ne vodi u razvoj zdrave ličnosti. Manjak jasnih granica često dovodi do problema u ponašanju. Važno je stvarati zdrave granice dok su deca još mala. Za decu je prirodno da isprobavaju i pokušavaju da pomere postavljene granice, dok razvijaju svoje poimanje sebe i uče kako svet funkcioniše. Za roditelja nije prirodno da ne postavlja zdrave granice, jer se pretpostavlja da zna kako svet funkcioniše.

Pa onda gde je ta čarobna granica?

Roditelj treba da ima na umu kako granice ne trebaju biti postavljene „zauvek“, nego da se s vremenom trebaju menjati. Treba ih menjati u skladu sa razvojem deteta. Takodje, kod postavljanja granica ne treba dovoditi u pitanje ljubav prema detetu niti poverenje. Granice u vaspitanju su samo linije koje pokazuju detetu koje je ponašanje prihvatljivo a koje nije. Na taj način deca razvijaju i moralna načela, koja će ih kasnije osposobiti za samostalan život. Takodje postavljanje zdravih granica dovodi do postizanja samokontrole.

Vaspitanje

Zdrave granice

Please follow and like us:
error