Perfekcionizam kod dece

Perfekcionizam je u vezi sa anksioznošću i samoobezvredjivanjem. Bihejvioralne manifestacije perfekcionizma uključuju visoko postignuće, kompulsivnost, opsesivnost i prokrastinaciju. Dodatno, perfekcionisti rade stvari iz straha da nešto neće uraditi  i neuspešni su u pravljenju razlike izmedju bitnog i nebitnog. Takodje, imaju problem da naprave prioritete, dugo rade oredjenu stvar zbog straha od greške, imaju poteškoće sa saznanjem da su napravili grešku, postaju defanzivni kada im neko skrene pažnju da su napravili grešku.

Deca perfekcionisti često imaju visok nivo anksioznosti pred kontrolni ili pismeni, imaju problem sa osećanjem krivice, depresije i samoobezvredjivanjem prema Ellisu i Draydenu perfekcionizam ima koren u bazičnom uverenju: „Shvatam da nisam uradio stvari dovoljno dobro ali ja absolutno moram da radim stvari perfektno jer ako to nije tako ja sam nekompetentna osoba“.

Iracionalna uverenja koja su u vezi sa perfekcionizmom su:

Ono što radim mora da bude perfektno. Ne smem da napravim grešku.

Ako se dovoljno budem trudio izbeći ću da napravim grešku.       

Ne mogu da podnesem kad nešto nije prefektno ili da moj rad nije dobar bar kao i kod ostalih ljudi.

Ne smem da dozvolim da neko vidi da sam napravio grešku

Ne mogu da podnesem da drugi ljudi prave greške ukoliko to utiče na moj život.

Moja unutrašnja vrednost zavisi od onoga što radim.

Niko me neće voleti ako nisam savršen, ili će me kritikovati ili će me odbaciti i to bi bilo užasno.

Ako pravim greške, ja sam nekompetentan-gubitnik.

Pojava misli poput „ja moram…“ dovodi često do težnje ka savršenstvu i postavljanju visokih kriterijuma.  U krajnjem obliku, to može dovesti do toga da učenik, koji je dobro savladao gradivo, odbija uopšte da izadje na test jer smatra da nije dovoljno dobro spremio gradivo.

Anksioznost

Perfekcionizam

Please follow and like us:
error