Preterana zabrinutost  nije uzrokovana samim dogadjajem već našom percepcijom dogadjaja. Za decu i adolescente ova ideja je često komplikovana zbog njihovih ograničenih kognitivnih sposobnosti što utiče da odredjeni dogadjaj posmatraju korektno, prirodno će imati tendenciju da jednu ideju eksploatišu u jednom kontekstu i da je sasvim pogrešno primenjuju u drugom.

Treba razlikovati zdravu od nezdrave zabrinutosti. Zdrava zabrinutost je bazirana na realističnom strahu, npr kada prelazimo ulicu u gustom saobraćaju gde ne postoje semafori i gde postoji mogućnost da nas udare kola. Nasuprot zdravoj, nezdrava anksioznost ili preterana zabrinutost predstavlja emocionalni odgovor na opaženu opasnost koja nam se čini realnom ali je pretežno zamišljena jer je mala verovatnoća da se to zaista i ostvari. Ovaj strah je povezan sa nezdravom anksioznošću jer je preteran, nerealističan.

Kada su deca preterano zabrinuta, ona pretpostavljaju da se nešto strašno može dogoditi u budućnosti i iracionano veruju da ako se to bude dogodilo da to neće moći da podnesu. Takodje, minimiziraju svoje snage da ce biti uspešni da izadju na kraj sa opasnom situacijom, katastrofiziraju i imaju ideju da će njihovi najgori strahovi postati realnost. Možda su čuli da se nešto loše dogodilo drugima pa misle će se to dogoditi i njima preterano generaizuju i napumpavaju svoju anksioznost.

Važno je da znamo da mladja deca postaju anksiozna zato što imaju manjak kognitivnih veština da stave stvari u pravu perspektivu.