Krivica i deca

Krivica je povezana sa samoobezvredjivanjem i javlja se kada osoba razmišlja o sebi kao veoma lošoj i slaboj osobi jer je nešto uradila. Osobe nisu uznemirene samo zbog svog ponašanja već i zbog sebe, veruju da nisu smeli da se tako ponašaju, a pošto su to uradili oni su trule osobe. Deca i adolescenti koji nisu sposobni da razdvoje svoje ponašanje od onoga kakve su osobe imaju problem sa osećanjem krivice.

Dodatno, egocentrična deca koja vide sebe kao centar univerzuma često preuzimaju odgovornost za ponašanja drugih i često osećaju krivicu kada se nešto loše dogodi. Zbog ograničenja u kognitivnom razvoju, teško je deci da naprave raziku izmedju krivice i žaljenja. Žaljenje je razumna reakcija na nešto loše što smo uradili, jer smo prihvatili činjenicu da smo pogrešiva ljudska bića, da povremeno pravimo greške i imamo loše navike. Krivica je sa druge strane povezana sa idejom da onaj ko se ponaša na loš način je loš čovek. Kada se krivica pojavi, klijent veruje da je loše što je nešto uradio ili nije uradio i osudjuje sebe jer je to loše. U realnosti, osoba veruje da je uradila nešto loše, bez obzira na vrednosni sistem ili zakon. Rebt terapeut ne poriče realnost, prihvata da je nešto loše uradjeno i zalaže se za preuzimanje odgovornosti. Važno je da osoba prihvati svoju pogrešivost bez osudjivanja sebe. Uverenja koja se javljaju kod krivice su:

Ja sam uradio nešto loše i ja sam užasna osoba

Ne smem da se ponašam na loš način a kada to radim onda sam užasan.

Kognitivni razvoj

Egocetrična deca

Please follow and like us:
error