Kako treba učiti

Najpre treba pročitati gradivo kako bi se stekla opšta prestava o onome što se uči, glavne teme, pojmovi i slično.

Za početni pregled je važno:

1. Najpre pročitati sadržaj poglavlja

2. Pročitati predgovor

3. Pročitati naslove, podnaslove i poneku rečenicu (na primer, istaknute delove teksta)

4. Obratiti pažnju na tabele, grafikone, slike…

5. Pažljivo pročitati rezime (sažetak poglavlja)

Zašto je potrebno pregledati čitavo poglavlje ako se uči lekcija?

Ako znanja dobro organizujemo, lakše ćemo ga „pronaći“ kada nam bude potrebno.

Srodne predmete (na primer, knjige, odeću, kuhinjski pribor…) držimo na jednom

mestu. Zamisli da srodne stvari ne držimo zajedno – kako bismo ih pronašli?

Gradeći opštu predstavu o temama jednog poglavlja, pravimo tzv „fioke“ iz koje ćemo

kasnije „izvlačiti“ znanja koja su nam potrebna. Pregledom poglavlja lekcija dobija

svoje logično mesto u celini. Na taj način pravimo tzv. mape uma. Naš mozak najčešće pamti ključne reči i ideje, a mapiranje nam omogućava da ne lutamo. Delovi na taj način dobijaju pun smisao, prave značenje u okviru celine.

Znanja koja su povezana su najjasnija i najdugotrajnij. Smisao svake lekcije postaje

jasniji u sklopu poglavlja kome pripada, u kontekstu drugih lekcija srodnog sadržaja.

Tokom pregleda mogu nam se nametnuti pitanja. Ako gradivo čitamo tražeći odgovor

na neko pitanje, to je dobro za koncentraciju, uočavanje bitnih delova, pa čak i za

kasniju pripremu za odgovaranje.

Obično se pitanja spontano javljaju kada nas nešto zainteresuje. To je dobro svakako za naše pamčenje, ali u ovoj fazi nije i neophodno. Postavljanje pitanja se može javiti i kasnije kada steknemo jasniju sliku ili kada predjemo na sledeću fazu.

Pamćenje

Znanje

Please follow and like us:
error