Naše mišljenje je to koje prouzrokuje da se osećamo i ponašamo na određen način. Ukoliko doživljavamo osećanja koja ne želimo  ili se ponašamo na način koji ne želimo onda je važno da identifikujemo razmišljanja koja uzrokuju ta osećanja i ponašanja, a zatim učimo kako da ih zamenimo ili zauzemo drugačiji odnos prema njima kako bismo imali željena ponašanja i emocije. To znači da mi možemo promeniti način na koji mislimo s ciljem da se osećamo i delujemo bolje iako se situacija nije promenila. Terapeutova uloga je da sluša, podučava i ohrabruje, dok je klijentova uloga da govori, uči i koristi ono što je naučio.

Dodatne bihejvioralne tehnike kao što je uslovaljavanje (korišćenje pozitivnih ili negativnih podsticaja kako bi se ohrabrilo poželjno ponašanje) i sistematsko smanjivanje osetljivosti (postepeno izlaganje situacijama koje proiuzrokuju anksioznost) mogu da budu korišćene kako bi se pacijent postepeno uvodio u društvene situacije.